Ako mi bar jos jednom vetar
ime tvoje izgovori,
poči ču po prvom putu
koji mi se otvori.

Neka me prvi koji hoče
kao lutku navije,
sreča je slepa
ona samo prati tvrdoglavije.

(1X)Hiljadu i dvesta milja živi odavde,
i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,
i još jednu noč ti dajem da se pokaješ.

Upašču u bilo čije ruke prema meni što se pružaju,
nek ne znaju moju krv da smire i da me razoružaju.
Nije važno svi su bolji, sve ih do jutra zaboravljam,
ne smeta mi sve su prave sve su dobre da ih ostavljam.

(2X)Hiljadu i dvesta milja živi odavde,
i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,
i još jednu noč ti dajem da se pokaješ.